Musaka od tikvica sa piletinom

Jednog kasnog leta, vila iz bašte pronašla je tikvicu za svoju priču

Pred kraj leta, kada jutra u našoj bašti postanu malo tiša, a sunce više ne prži onako nemilosrdno kao u julu, svakog dana zavirim među široke listove tikvica. Nikada ne znam šta ću tamo pronaći. Nekad se ispod njih sakrije mala tikvica, a nekad iznenada izroni prava zelena lepotica, dovoljno velika da od nje napravim ručak za celu porodicu – musaka od tikvica sa piletinom.

Jednog takvog jutra, između rosnih listova, pronašla sam dve mlade zelene tikvice. Stajale su jedna pored druge kao dve sestre koje se dogovaraju koja će prva u kuhinju.

„Ja bih u dvoru musake“, rekla je ona malo krupnija.

„A ja bih u neku salatu“, dodala je druga, pomalo stidljivo.

„Ne dolazi u obzir“, umešala se vila iz zelene bašte, koju sam, naravno, videla samo u mašti. „Danas se kuva nešto posebno. Jedna će čuvati dno, druga će čuvati vrh, a između vas će se smestiti mleveni pileći vitezi, kao punjenje.“

Tikvice su se malo uplašile kada su čule reč „čuvati“, ali sam im objasnila da ih ne čeka nikakva velika nevolja. Samo treba da budu nežne, tanke i dovoljno hrabre da prime sočno mleveno meso od pilećeg bataka i karabataka.

Tu se pojavio i vitez od pilećeg mesa. Nije imao oklop, mač ni konja, ali je imao miris luka, malo bibera i dovoljno karaktera da zaštiti svakoga ko se tog dana zaželi dobrog ručka.

„Moja dužnost je da niko ne ostane gladan“, rekao je vitez.

„A moja je da sačuvam tvoju sočnost“, odgovorila je tikvica.

Dogovor je bio sklopljen. I tako je počela njihova mala letnja avantura.

Krastavac salata sa belim lukom

Zdravlje na brzaka, kao i ova salata

Tikvica koja je odbila da bude samo prilog

U mojoj kuhinji tikvica često ima mnogo uloga. Nekada je pržim, nekada je dodajem u čorbu, a nekada je samo isečem i poslužim uz ručak. Ali ova iz naše bašte imala je drugačije planove.

„Neću više da stojim sa strane“, rekla mi je dok sam je sekla na duge, tanke trake. „Dosta mi je da budem prilog uz nešto drugo. Hoću da budem glavna, hoću u glavno jelo.“

„Dobro“, kažem ja, „ali za glavnu ulogu moraš da budeš spremna na malo soli, kratko čekanje i jedno ozbiljno pečenje.“

„Pristajem“, rekla je hrabro.

Posolila sam je umereno i ostavila da odstoji. To je onaj deo priče kada tikvica mora malo da se strpi i pusti višak vode. Nije naročito uzbudljivo, ali i u bajkama junaci ponekad moraju da sede i čekaju svoj trenutak.

Kasnije će joj upravo to čekanje pomoći da ostane čvrsta i prijatna pod viljuškom. Nema tu velike čarolije, samo jedan mali kuhinjski trik koji mnogo znači.

Vila bira najlepši zeleni sloj

Vila iz bašte svakog jutra obilazi svoje tikvice. Gleda koja je mlada, koja ima nežnu koru i koja će lepo prihvatiti topli fil. Ovoga puta izabrala je one koje su bile dovoljno sveže za tanke trake, a dovoljno čvrste da izdrže celu avanturu u tepsiji – kao musaka od tikvica sa piletinom u staklenom dvoru.

„Ne previše debele“, šapnula je vila. „Ne želimo da se sakriju ukusi. Tikvica treba da bude meka, ali da se i dalje zna da je tikvica kraljica mekoće.“

Poslušala sam je i složila prvi zeleni sloj. Na njega je stiglo pileće mleveno meso, prethodno upoznato sa dinstanim lukom, biberom i malo začina.

Mlade, zelene tikvice ovde nose svežinu bašte, dok mleveno pileće meso donosi punoću zbog koje musaka ostaje pravi ručak, a ne samo lagani zalogaj za usput.

Vitez od pilećeg mesa dobija svoj mirisni oklop

Kada se luk polako zagrejao na ulju, kuhinjom je počeo da se širi onaj poznati miris zbog kojeg se ukućani iznenada pojavljuju u blizini šporeta. Niko ništa ne pita, ali svi nekako imaju važan razlog da prođu baš tuda.

„Da li je ručak gotov?“

„Tek je počeo“, odgovorim.

„A može li da se proba?“

„Može, samo tek kad bude gotov.“

To je jedna od onih rasprava koje se ponavljaju u svakoj kuhinji, bez obzira na recept, dal je to musaka od tikvica sa piletinom, ili neki drugi.

Kada luk omekša i dobije blagu slatkastu notu, dodajem meso. Mleveni pileći batak i karabatak nisu ovde slučajno. Oni imaju dovoljno sočnosti i ukusa da se lepo slažu sa blagim tikvicama. Dok se zajedno dinstaju, vitez dobija svoju snagu, a tikvica dobija razlog da ga pažljivo čuva.

Crni luk daje početni miris i dubinu, dok biber i Vegeta dodaju onu poznatu kućnu notu zbog koje jelo miriše kao ručak, a ne kao spisak sastojaka.

Čuvarka sočnog punjenja zatvara kapiju musake

Kada je pileći fil bio spreman, tikvice su već čekale u tepsiji. Prvi sloj je mirno ležao na dnu, kao zelena prostirka za ono što dolazi. Preko njega sam rasporedila pileće meso, ravnomerno, da svako parče kasnije dobije svoj deo punjenja.

Onda je na red došao gornji sloj.

Tu tikvica dobija svoj najvažniji zadatak. Svaku traku lagano uvaljam u brašno pre nego što je složim preko fila. Brašno pokupi deo viška vlage, pa musaka ostaje lepša za sečenje i ne pretvara se u tikvica-jezero – ona prava, musaka od tikvica sa piletinom.

„Ja sam zelena čuvarka pilečih mlevenih viteza, ovog puta!“, rekla je tikvica ponosno.

„Dobro, samo nemoj da se praviš važna“, kažem joj. „Ipak će preliv imati poslednju reč.“

Tri jaja, mleko i pavlaka spremaju završnu čaroliju

U dubljoj posudi čekala su tri jaja. Dodala sam im mleko i kiselu pavlaku, pa sve umutila dok se nije dobila glatka, nežna smesa. Nije bilo potrebe za mnogo filozofije. Nekada su jaja, mleko i pavlaka sasvim dovoljni da običnu tepsiju pretvore u nešto što izgleda kao da se oko nje neko ozbiljno potrudio.

Dodala sam malo Vegete i bibera, tek toliko da preliv ne bude nem. On treba da poveže tikvice i meso, da uđe između slojeva i da se u rerni pretvori u mekanu, kremastu koru.

„Je li ovo čarobni napitak?“ pitao je pileći vitez.

„Nije napitak“, rekla sam. „Ako ga popiješ, nećeš završiti u musaki.“

Vitez je zaćutao. Čini mi se da mu se ideja nije dopala.

Preliv sam ravnomerno sipala preko cele tepsije, a zatim je musaka otišla u rernu. Tamo se priča više ne vodi rečima, već mirisima. Najpre se oseti luk i meso, zatim tikvica, a na kraju stiže ono poznato nestrpljenje: svi pitaju koliko još treba da se peče.

Glavni sastojci ove male baštenske bajke

U ovom receptu musaka od tikvica sa piletinom, nema mnogo sastojaka, ali svaki ima svoju ulogu. Tikvice donose svežinu i nežnost, pileći batak i karabatak daju sočnost, a preliv od jaja, mleka i pavlake sve povezuje u jednu meku, mirisnu celinu, baš ta prava musaka od tikvica sa piletinom.

• Zelene tikvice – mlade, nežne i iz naše bašte, dovoljno čvrste da čuvaju slojeve musake.
• Mleveni pileći batak i karabatak – sočno punjenje koje musaki daje punoću i pravi ručak.
• Crni luk – polako dinstan da omekša i donese blagu slatkoću.
• Jaja – deo preliva koji se u rerni steže i povezuje sve slojeve.
• Mleko i kisela pavlaka – za nežnu, kremastu završnicu.
• Brašno – mali trik za gornji sloj tikvica i bolju teksturu musake.

... Opširnije