Smuti od kruške sa medom i jogurtom

San, u kojem sam hodala blatnjavim ulicama srednjovekovnog sela i našla zlatno-crvenu krušku

Sećam se tog dana kao da sam se probudila iz sna i krenula da napravim moj smuti od kruške sa medom.

Hodala sam uskom ulicom od blata i kamena, kakve su pravili u srednjem veku. Kuće su bile niske, od drveta i blata, sa krovovima od slame koji su se crneli od dima iz ognjišta. Vazduh je mirisao na pečeni hleb, na dim, na nešto što nisam mogla da imenujem – možda na samo vreme.

Na kraju ulice, pored jedne stare kuće, stajalo je drvo. Nije bilo veliko, ali je nosilo dve kruške koje su sijale kao zlatne lampe u sumraku. Prišla sam polako, jer sam znala da u srednjem veku svako drvo ima svog vlasnika, svaki plod svoju priču. Jedna stara žena je stajala na pragu i gledala me. „To su poslednje kruške ove jeseni“, rekla je tiho. „Uzmi ih, zaslužile su da budu pojedene.“ – “ Mislim da će biti glavne u moj smuti od kruške sa medom“, odgovorila sam tiho.

U staroj seoskoj kuhinji gde se cedio med od pčela iz košnica u prirodi

Žena me je pozvala unutra. Kuhinja je bila mala, sa ognjištem u sredini i dimom koji je izlazio kroz rupu u krovu. Na stolu je stajala drvena posuda puna meda – gustog, tamnog, onog pravog koji su pravile pčele od cveća sa seoskih livada.

„Ovo nije običan med“, rekla je dok ga je sipala u drvenu kašiku. „Ovo su pčele pravile od majčine dušice i žalfije sa brda iznad sela. Naši preci su jeli ovakav med pre bitaka, davali su ga deci da budu jaka.“ Probala sam i osetila ukus koji nisam mogla da zaboravim – sladak, ali sa notom začina, topao, kao da je sunce ostalo zarobljeno u njemu.

Kod monaha koji su doneli kakao iz dalekih zemalja

Nakon što sam uzela kruške i med, krenula sam dalje kroz selo i stigla do male crkve na brdu. Monasi su me pozvali unutra i pokazali mi svoju ostavu gde su čuvali retke začine. Izvadili su malu vreću od platna i otvorili je – unutra je bio tamni prah, gorak miris koji je punio vazduh.

„Ovo su nam doneli trgovci iz dalekih zemalja“, rekao je jedan monah. „Zovu ga kakao. Koristimo ga za napitke kad je neko bolestan, ili kad treba da se ogrejemo tokom dugih zimskih noći.“ Izmešao je malo praha sa mlekom i jogurtom koji su pravili od kravljeg mleka, dodao malo meda, i dao mi da probam. Taj ukus – gorak, ali sladak, tamni, ali pun svetlosti – ostao mi je u sećanju.

Kad su se tri sastojka sastala na seoskoj trpezi, smuti od kruške sa medom i jogurtom je rođen

Te večeri su me pozvali da sednem za trpezu sa seljacima. Na stolu od hrastovine stajale su iseckane kruške, drvena posuda sa medom, i glinene čaše sa tamnim napitkom od kakaa. „Danas ćemo napraviti nešto posebno“, rekao je najstariji među njima. „Spojićemo tri darova – plod zemlje, dar pčela, i tajnu monaha.“

Gledala sam kako mešaju sve zajedno – kruške gnječene viljuškom od drveta, med sipan polako, kakao umešan sa jogurtom da se sjedini. Kad su mi dali da probam, osetila sam sve te ukuse kako plešu na jeziku – slatkoća kruške iz seoskog voćnjaka, toplina meda sa livada, gorčina kakaa iz manastirske ostave. Beše to jedna priča o srednjovekovnom selu u jednoj čaši, koje sam pomešala u moj smuti od kruške sa medom.

Sastojci mog recepta – darovi srednjovekovnog sela za smuti od kruške sa medom

Svaki sastojak ovde ima svoju priču, kao likovi iz starog sela:

• Kruške (2 kom) – zlatni plodovi sa drveta pored seoske kuće.
• Jogurt (250 ml) – beli dar od kravljeg mleka, gust kao seoska zima.
• Mleko (100 ml) – reka koja teče kroz seoska polja.
• Med (1 kašika) – zlatni dar pčela sa livada iznad sela.
• Kakao (2 kašike) – tamna tajna iz manastirske ostave.

... Opširnije