Far Breton mekan kolač sa kruškama nalik pudingu

Na kraju francuskog sela, gde se sumrak meša sa mirisom krušaka

Negde na samom kraju Bretanje, tamo gde se uska seoska cesta završava pred kamenim zidom, stajala je stara kuća sa zelenim drvenim kapcima. Nije bila velika, niti naročito otmena, ali je imala dimnjak iz kojeg se gotovo svakog dana izvijao tanak plavičasti dim. U toj kući živela je jedna tiha domaćica, žena ozbiljnog pogleda i brzih ruku, koja je umela da od nekoliko skromnih sastojaka napravi desert zbog kojeg bi i najglasniji ukućani na trenutak zaćutali, ato je ovaj Far Breton mekan kolač sa kruškama.

Te večeri vetar je dolazio sa mora. Nosio je miris soli, mokre trave i dalekih obala, dok su se galebovi iznad sela svađali kao da raspravljaju o važnom nasledstvu. Kiša je sitno udarala po prozorskom staklu, a poslednja svetlost dana klizila je preko kamenih kuća i ugašenih fenjera.

U kuhinji je na drvenom stolu stajala korpa sa kruškama.

– Ko je mene pozvao? – upita najzrelija među njima, okrugla i rumena, sa jednom malom pegom na kori.

– Ti si se sama ponudila – odgovori domaćica. – Celo jutro sediš u korpi i praviš se da ne čuješ kada te dozivam.

– Ja sam čekala pravi trenutak.

– Za šta?

– Za veliku ulogu, u receptu: Far Breton mekan kolač sa kruškama.

Domaćica se nasmešila, uzela nož i pažljivo počela da priprema kruške. U staroj kući na kraju sela, gde su se vrata zatvarala uz dubok uzdah, a podne daske škripale pri svakom koraku, počela je da nastaje jedna sasvim posebna poslastica. Francuska po poreklu, ali domaća po mirisu, strpljenju i onoj tihoj radosti koja se pojavi kada se iz rerne širi nešto lepo.

Stara kuća čuva recept, a kruške čuvaju svoju tajnu

U drugoj činiji čekala su jaja, svetla i glatka, kao četiri mala mesečeva odraza. Pored njih su stajali mleko i slatka pavlaka, spremni da običnu smesu pretvore u nešto meko, puno i nežno. Na polici je šuštala otvorena kesica suvog grožđa, kao da je neko unutra tiho prelistavao staru knjigu recepata.

– Hoćeš li i mene da dodaš? – šapnu suvo grožđe.

– Naravno – rekla je domaćica. – Samo nemoj da se sakriješ baš na dnu.

– Ne obećavam. Ja volim da se pojavim kada me najmanje očekuju.

U brašno je umešan šećer u prahu, a zatim je dodat i vanilin šećer. Čim se vanila susrela sa mlekom i jajima, cela kuhinja promenila je raspoloženje. Zidni sat je i dalje tvrdoglavo otkucavao, kiša je i dalje padala, ali je vazduh postao topliji, mekši i pomalo nestvaran.

Far Breton mekan kolač sa kruškama zamišljam kao kadar iz starog francuskog filma. Kamera polako prelazi preko činije, zadržava se na kockicama krušaka, zatim klizi do prozora iza kojeg se gubi poslednja kuća u selu. Negde u pozadini svira tiha muzika, ona vrsta melodije koja zvuči kao da zna nešto što mi još ne znamo.

Možda zna da će se od ove tečne smese uskoro roditi Far Breton mekan kolač sa kruškama.

... Opširnije