Cušpajz od boranije

Bašta iza kapije i šerpa koja je cušpajz od boranije umela da sjedini

Jednog tihog jutra, dok se sunce tek protezalo iznad krova, otvorila sam kapiju svoje bašte. Nije to bila obična bašta. U njoj je svaka biljka imala svoj karakter, svaka stabljika svoju tajnu, a svaka kap rose izgledala kao malo ogledalo u kojem se sunce divi samo sebi.

Boranija je živela uz ogradu, među dugim zelenim stabljikama. Bila je skromna, ali vredna, i svakog jutra bi tiho napunila još jednu mahunu. Krompir je, kao pravi gospodin iz podzemlja, boravio ispod zemlje i nije voleo da ga zapitkuju kako je. Mladi luk, nestrpljiv, kao da jedva čeka, što pre da bude vađen, a šargarepa je virila iz baštenske zemlje tek toliko da pokaže svoje narandžasto rame, dok je mirođija stajala sa strane i širila miris kao da zna neku važnu vest.

„Danas ćete svi sa mnom u kuhinju”, rekla sam.

Mladi luk klima zelenim dugim svojim listićima, „Mene, mene, hoću prvi da budem”, kao da hoće prvi da bude svuda, kao da nema strpljenja.

Boranija je zašuštala.

„Samo nemoj da me kuvaš predugo”, kao da je rekla.

Krompir se nije javio. On je, po svemu sudeći, još spavao, duboko pokriven zemljom.

Ubrala sam ono što je tog jutra bilo spremno, odnela u kuhinju i stavila na sto. Tako je moj cušpajz od boranije stekao svoju priču, koji je nastao iz jedne obične bašte, ali je mirisao kao da je u njega ušlo celo leto.

 Mahune, krompir i tajna ispod zemlje

Priča se da u svakoj dobroj bašti postoji jedan skriveni kutak u kojem povrće noću održava sastanke. Tamo se dogovaraju šta će porasti, kada će sazreti i ko će prvi otići u šerpu.

Boranija je uvek želela da bude glavna. Nije bila najglasnija, ali je imala tu volju.

„Bez mene nema cušpajza”, govorila bi ponosno.

„Bez mene nema sitosti”, javljao bi se krompir iz dubine zemlje.

Šargarepa bi se samo nasmešila, jer je znala da bez nje varivo ne bi imalo onu toplu boju.

Mirođija je, kao i obično, čekala svoj trenutak.

„Ne raspravljajte se”, govorila bi. „Svi ćete završiti zajedno, a ja ću na kraju da popravim atmosferu.”

I zaista, u mojoj kuhinji niko nije ostao sam, ni ovog puta, pa se cušpajz od boranije dokazao kao pravo varivo. Boranija, krompir i šargarepa našli su se u istoj šerpi, kao junaci koji su krenuli na put, iako još nisu znali da ih na kraju čeka tanjir, kašika i poneki komad hleba, kao ponosni cušpajz od boranije, u jednoj šerpi.

I tu nije kraj…
Priča se nastavlja – kliknite na opširnije za nastavak, ovde:

... Opširnije