Ponekad mi se učini da kuhinja ima svoj mali šalter za putovanja, a za Banatski giros traži kartu, ne traži vizu – samo mirisni pasoš.

I tako, dok stojim u kuhinji i pomislim: „Danas bih negde otputovala.” Ali umesto pasoša, uzmem tortilju. Ona mi kaže: „Sedi, ja ću biti tvoj avion.” I zaista – dok se u tiganju peče pileće meso, kuhinja miriše na neko toplo, sunčano mesto daleko od Banata. Čim u tiganj uđe pileće meso sa začinima, a pored njega se probudi krompir, kuhinja mi šapne: „Danas putujemo.” Ja joj uzvratim: „Dobro, ali bez kofera.” I onda tortilja izađe iz paketa, rasklopi se kao karta i kaže: „Ja sam tvoj avion, a ovo je tvoj pasoš. Idemo u Grčku, kao Banatski giros.”

Dok meso upija začine, a krompir čeka svoj red u tiganju, razgovaram sa sobom: „Aaaa… zašto baš giros?”  Odgovor mi dolazi kao iz nekog starog filma: „E pa, zato što nekad ne treba puno, da bi bilo dosta.” Piletina je glavni junak, krompir njegov veseli saputnik, a tortilja redatelj koji sve drži na okupu. Nema aerodroma, nema reda za čekiranje – samo tiganj, tepsija i malo mašte. Ja to zovem Banatski giros – ne onaj iz grčke ulice, već onaj iz moje činije, gde svaki sastojak ima svoj glas i svoju ulogu u ovoj maloj, ali slanoj drami.

Sastojci – ekipa koja je dobila vize za Banat

Ovde u moj Banatski giros nema strogih pravila – ima samo onoga što voliš: malo senfa kao tajne, aleve paprike kao rumenila na obrazima, i rukole kao svežeg daha jutra posle kiše a svaki sastojak ovde ima svoj pasoš i svoju ulogu u ovoj tortilja-drami:

• Pileće meso (1 kom) – glavni putnik koji nosi začine kao suvenire.
• Krompir (1 kom) – hrskavi saputnik koji nikad ne kasni na ručak.
• Tortilja (3 kom) – mekani omot koji sve priče drži na okupu.
• Rukola (70 g) – zelena nota svežine, kao pejsaž kroz prozor aviona.
• Masline (16 kom) – male zelene tačke koje podsećaju na mala ostrva.
• Sir (100 g) – beli završni akord koji sve lepo zaokruži.

Neki kažu da je giros grčki. Ja kažem da je moj – Banatski giros – domaći, s onim sastojcima koji me podsećaju na kuću. I znaš šta? Najbolji je dok je još topao, kad meso peva, pomfrit hršti, a tortilja šapuće: „Još jedan zalogaj…“

Kako je piletina i krompir napravilo savez, a tortilja potpisala ugovor

Pileće meso je prvo dobilo svoju jaknu od začina – senf, aleva paprika, biber i vegeta. Stajalo je tihо u činiji i mislilo da je glavni junak. A onda je krompir ušao u tiganj, hrskav i samouveren, i rekao: „Hajde, podelimo scenu.” Ja sam ih pustila da se dogovore – meso je pečeno dok nije dobilo zlatnu boju, a krompir je uz istu masnoću uzeo malo tog ukusa sebi.

Dok su se oni sprijateljili u tiganju za moj Banatski giros, ja sam pripremila prilog – rukolu, paradajz, krastavce i masline. Svaki od njih je doneo svoju boju i svoj karakter. A onda je došla tortilja, zagrejana sa obe strane, mekana i savitljiva. Namazala sam je majonezom i pavlakom, složila meso, pomfrit i sve priloge, pa je čvrsto umotala. Tortilja je samo rekla: „Sad si u Banatu, ali mirišeš na Grčku.” – Tako je tortilja, ta mekana putnica, stigla sve do Banata – i odlučila da ostane u moj Banatski giros, to je to.

Tortilja koja sanja o moru, a budi se u Banatu, kao Banatski giros

Ovaj giros me podseća na one trenutke kad sednem za sto, uzmem tortilju u ruke i prvi zalogaj mi kaže: „Dobrodošla na put.” Sočno meso, hrskav pomfrit, svežina rukole i malo feta sira – sve to zajedno stvara osećaj kao da si na nekom trgu daleko od kuće, a opet kod kuće.
Ponekad se zapitam da li tortilja zna gde je završila. Rodila se negde daleko, putovala kroz razne kuhinje, a onda je stigla u Banat i našla svoje mesto pored pilećeg mesa i domaćeg pomfrita. Ja mislim da joj se svidelo. Jer, na kraju dana, nije važno odakle jelo potiče – važno je da te na trenutak odvede tamo gde želiš da budeš.

Pre nego što tortilja postane avion, a piletina krene na put

E dragi moji, uz ovaj Banatski giros lepo se slaže i nekoliko sasvim drugačijih priča – o živini, rukoli i maslinama koje čekaju svoj trenutak u tortilji. Izdvojila sam ih jer svaka na svoj način objašnjava šta se događa pre nego što namirnice stignu u moju kuhinju i u moj omot.

• Unosan uzgoj kokošaka: Pileće meso i jaja traženi preko čitave godine – Ako ste se ikad zapitali odakle dolazi piletina pre nego što uđe u tiganj, ovaj tekst priča o uzgoju kokošaka koji traje celu godinu. Posle ovakvog čitanja, pileće meso u mojoj tortilji više nije samo sastojak, nego završetak dugog dvorišnog romana.
• Kompletan vodič o gajenju tovnih pilića – Od hrane do prostora i nege, ovde se vidi koliko znanja stoji iza jednog komada pilećeg mesa. Korisno za sve koji žele da razumeju put od pilića do tanjira – i za one koji vole da znaju šta jedu pre nego što ga umotaju u tortilju.
• Rukola – Priprema zemljišta i nega – Rukola nije samo zelena nota u girosu, nego biljka sa svojim zahtevima. Ovaj vodič objašnjava kako se priprema zemljište i kako se nega odvija, pa sledeći put kad je stavim u tortilju u moj Banatski giros, znaću da iza nje stoji malo više od samo lista.
• Donosimo detaljan vodič za konzerviranje zelenih maslina – Masline u mom girosu ne dolaze slučajno – one su prošle svoj put konzerviranja. Ovaj vodič pokazuje kako se čuvaju zelene masline, pa sledeći put kad ih ubacim u tortilju, znaću da iza svake ima mala priča o strpljenju i ukusu.
• Red po red…Samo je mašta granica: donosimo vam tri recepta za zelene masline u salamuri – Masline u salamuri imaju svoj karakter, a ovaj tekst pokazuje tri načina kako se mogu pripremiti. Korisno za sve koji žele da razumeju zašto masline u girosu imaju onaj poseban, slani štih koji sve zaokruži.

Dok se tortilja zagreva, a piletina i krompir čekaju svoj red u tiganju, lepo je znati da iza tog jednostavnog girosa postoji čitav mali svet uzgoja, izbora i čuvanja namirnica. Tek tada tortilja zaista ima šta da ispriča u mom receptu za domaći Banatski giros.

Kraj putovanja, početak ručka – tortilja koja ostaje u sjećanju

I tako, kad sledeći put poželiš more, Grčku ili bar malo sunca na tanjiru, ne moraš da čekaš odmor. Uzmi tortilju, pileće meso, krompir i malo svežeg povrća. Napravi ovaj banatski giros, umotaj ga toplog, pa ga pojedi dok je još mirisan. Jer ponekad najlepše putovanje ne počinje na aerodromu, nego u kuhinji gde tortilja čeka da postane tvoj avion.